Vlada, kojom predsjedava Duško Marković, lani je pozajmila 1,014 milijardi eura, što je za oko 115 miliona manje nego u 2018. godini. Planom budžeta za prošlu godinu je bilo predviđeno pozajmljivanje 370 miliona eura.

Nedostajuća sredstva budžeta su iznosila 708 miliona eura, što je za 152 miliona eura više u odnosu na plan za prošlu godinu. Planom je bilo predviđeno da se nedostajuća sredstva finansiraju sa 370 miliona pozajmica i 180 miliona depozita.

Za otplatu dugova je utrošeno 507,3 miliona eura, što je za 133,7 miliona više u odnosu na plan, a za 190 miliona manje nego prošle godine. Na kamate za kredite je utrošeno 105,7 miliona, deset miliona više od plana.

Izvorni prihodi budžeta, kako pokazuje analiza konsolidovane javne potrošnje za 2019. godinu, lani su iznosili 1,885 milijardi, što je za 51,1 milion u odnosu na plan, dok su budžetski izdaci iznosili 2,028 milijardi, što je 52,13 miliona iznad plana. Od toga su izvorni izdaci bili 1,756 milijardi, 75,7 miliona preko planiranih, a kapitalni budžet 272,4 miliona. On je realizovan 92 odsto od planiranog, odnosno 23,5 miliona ispod plana, pokazuje analiza Ministarstva finansija.

– Izvorni prihodi su u odnosu na ostvarene u 2018. godini veći za 139,1 milion. Ovako snažnom rastu prihoda budžeta doprinijeli su rast ekonomske aktivnosti, pozitivna kretanja na tržištu rada i jačanje poreske discipline, uz redefinisanu akciznu politiku. Najznačajnija pozitivna odstupanja zabilježena su kod prihoda po osnovu poreza na dodatu vrijednost za 78,8 miliona eura ili 12,8 odsto, što je prvenstveno rezultat rasta ekonomske aktivnosti, ali i pojačanog rada inspekcijskih službi – piše u analizi objavljenoj na sajtu ministarstva koje vodi Darko Radunović.

Ukupni izdaci su u odnosu na 2018. godinu veći za 113,8 miliona.

– Tekuća budžetska potrošnja ostvarena je na nivou od 1,756 milijardi eura i veća je za 75,7 miliona ili 4,5 odsto u odnosu na planiranu, prevashodno kao rezultat aktiviranja državne garancije za sistem za prečišćavanje otpadnih voda u opštini Budva kao i većeg izdvajanja za potrebe opremanja Vojske – piše u analizi.

Za otplatu garancija je izdvojeno 38,7 miliona, a planirano je 9,4 miliona.

Kao rezultat kretanja prihoda i rashoda u 2019. godini, deficit centralnog budžeta je iznosio 143,6 miliona ili 2,98 odsto BDP-a, i manji je za 25,3 miliona od deficita ostvarenog u 2018. godini.

D.M.

---

Suficit opština 46 miliona
Kada suu pitanju lokalne samouprave, one su za razliku od Vlade, 2019. godinu završile sa suficitom od 46 miliona eura.

Prihodi budžeta lokalne samouprave u 2019. godini iznosili su 265,7 miliona ili 5,5 odsto BDP-a, i bilježe rast od 42,3 miliona u odnosu na 2018. godinu.

– U okviru prihoda, pozitivno odstupanje u odnosu na 2018. godinu bilježe porez na dohodak za 16,8 miliona i naknade za 15,9 miliona eura. Povećanje prihoda po osnovu poreza na dohodak fizičkih lica uslovljeno je izmjenom zakonskih rješenja koja se odnose na sistem finansiranja lokalne samouprave kojim je povećan procenat ustupanja ovog prihoda za opštine koje pripadaju sjevernom i središnjem regionu Crne Gore kao i opštinama primorskog regiona čiji je stepen razvijenosti ispod 100 odsto prosječne vrijednosti indeksa razvijenosti, kao i rasta zaposlenosti. Povećanje prihoda po osnovu naknada posledica je poboljšane naplate naknada za komunalno opremanje zemljišta. U odnosu na plan, prihodi lokalne samouprave su veći za 33,9 miliona ili 14,6 odsto – piše u analizi.

Izdaci budžeta lokalne samouprave u 2019. godini iznosili su 219,7 miliona ili 4,6 odsto BDP-a, što je za 17,8 miliona manje u odnosu na prethodnu godinu. U odnosu na plan izdaci su viši za 27 miliona, prvenstveno zbog većeg izdvajanja za kapitalni budžet.